Dunja Milovanović
U školi Medika verujemo da studentski trud, zalaganje i znanje uvek treba nagraditi!
Stoga smo najboljoj studentkinji generacije osnovnih strukovnih studija Dunji Milovanović
(sa prosečnom ocenom 9.26) dodelili stipendiju za nastavak školovanja na master
stukovnim studijama.
Dunja je Medikin student za ponos, odgovorna, disciplinovana, željna znanja, koja je svoje
nastavne i radne obaveze uvek ispunjavala.
Dunja je od malih nogu znala da će se baviti medicinom.
-Smatram da je empatija jedna od najbitnijih osobina koje moramo posedovati u ovom poslu.
Medicina mi je bila primamljiva još u detinjstvu, kako je vreme prolazilo sve više sam bila
sigurna da se želim odazvati baš tom pozivu. Kroz dalje školovanje (u srednjoj medicinskoj skoli
u Leskovcu) sam se uverila da nisam pogrešila, da se pronalazim u tome. Tokom praktične
nastave sam još vise zavolela sestrinstvo i sve ono što predstavlja. Kada imate priliku da spasite
nečiji život, osećaj je neprocenjiv, to je ono što mi daje podstrek da što više radim na sebi i da
steknem mogućnost da svoje znanje na što bolji način prenesem dalje.
Nije se mnogo dvoumila kada je reč o nastavku školovanja i upisu škole u Beogradu –
njena želja je bila samo Medika.
-Mediku sam odlučila da upišem jer sam želela da se usavršavam i nadogradim svoje znanje i
veštine. Svojim vršnjacima bih prvenstveno preporučila rad na sebi i završetak studija. Smatram
da je Medika jako dobar izbor, profesori su vrlo stručni i pristupačni, komunikacija je na
profesionalnom nivou i sa profesorima i studentskom službom. Studijski program obuhvata svo
neophodno gradivo i praktičnu nastavu koju strukovna medicinska sestra treba da poseduje.
Najbolji ste student generacije. Da li Vam je bilo naporno da odgovorite na sve studentske
izazove?
-Moram priznati da u nekom momentu jeste bilo naporno, ali su profesori uvek izlazili u susret
zaposlenima i time nam makar malo olakšali studije. Uvek su bili dostupni za sva pitanja i
nejasnoće što studentima dosta znači, pogotovo, kada ne uspemo da ispratimo sva predavanja, s
obzirom na angažovanost na poslu i radu u kovid sistemu. Moram napomenuti, da mi je kao
nekome ko je zaposlen u struci, bilo lakše odgovoriti na mnoge izazove, jer sam kroz rad u
koronarnoj jedinici bila u prilici da se susretnem sa dosta toga što mi je pomoglo u toku
studiranja.
Tema Dunjinog diplomskog rada bila je ,,Sestrinske intervencije u nezi bolesnika nakon
plasiranog pejsmejkera“ a mentor prof.dr sci.med. Željko Vlaisavljević. Zaposlena je u
KBC ,,Zvezdara“ odsek koronarna jedinica od 2018. godine. Dunja je dobila stipendiju
Medike za nastavak školovanja na master strukovnim studijama.
-Izuzetno se radujem nastavku studija, jer mi je to bila želja nakon završetka osnovih. Za
stipendiju master studija sam saznala na dodeli diploma, zaista to nisam očekivala, i trebalo mi je
malo vremena da shvatim šta se dešava. Nakon tog početnog šoka (da ga tako nazovem) je
usledila neverovatna radost i uzbudjenje, kao i zahvalnost prema upravi škole jer su nagradili
moj trud i zalaganje.
Jelena Dunjić
Jelena Dunjić, student druge godine škole Medika.
Naša studentkinje druge godine strukovnih studija Jelena Dunjić je jedan od studenata na koje
smo posebno ponosni.
Na Nacionalnom Kongresu glavnih sestara, sestara i babica iz prakse i profesora zdravstvene
nege, sa međunarodnim učešćem, koji se održao na Tari krajem novembra osvojila posebno
priznanje. Njena poster prezentacija na temu ,,Tumori dojke” proglašena je za najbolju i osvojila
je prvu nagradu u svojoj sesiji.
-Sa Tare nosim najlepše utiske, drugu godinu za redom sam prisustvovala kongresu. Prvi put ove
godine sam aktivno učestvovala, sa temom "Tumori dojke", poster prezentacija, osvojila sam
prvu nagradu u svojoj sesiji. Osećaj se odličan, bila sam jako ponosna, prvi put sam dobila
zvaničnu pohvalu za svoj dugogodišnji rad i zalaganje.
Odabir teme nije iznenađujuć jer Jelena dvadeset godina radi u hirurškom operacionom bloku
Opšte bolnice u Kruševcu
-Temu sam odabrala pod uticajem radnog okruženja okruženja, i kada su tumori u pitanju, tumori
dojke su najzastupljeniji. Tema je na žalost uvek aktuelna.
Jelena je srednju medincisku školu završila u Kruševcu, diplomirala je u junu 1996.godine. U
radnom odnosu je dvadeset i pet godina od toga poslednjih dvadeset radi kao instumentarka u
hirurškom operacionom bloku, Opšte bolnice Kruševac. U junu 2021. godine upisala je VŠSS
Medika iz Beograda.
-Nije uvek jednostavno uskladiti radne obaveze i studiranje, posebno kada je student u radnom
odnosu ali kad ima volje ima i načina. To rešavam u hodu, lakše je sve postići kada je osoba
motivisana. Što se studiranja u Mediki, sve pohvale za studijski program. Za školu sam čula od
koleginica koje su studenti viših godina. Zahvaljujuči Neveni Milenović koja nas je uputila u
obrazovni program, moja rođena sestra i ja smo se upisale u Mediku. Prevashodno smo se
odlučile zato što nam je škola omogućila predavanja, obavljanje stručne prakse i polaganje ispita
u našem gradu, što nam izuzetno znači.
Kada je reč o planovima za dalja usavršavanja, Jelena ima lepe ambicije, a poznavajući je kao
izuzetno posvećenu, motivisanu, organizovanu, profesionalnu osobu, nema sumnje da sve što
zamisli planira i da ostvari
-Po završetku osnovnih studija planiram da upišem master studije i ako sve bude po planu da
uđem u nastavu shodno znanju i obrazovanju. Naredni kongres UMSZTS bi trebao da bude u
maju 2023 u Vrnjačkoj banji, planiram aktivno učešće i možda i neku novu nagradu. Zamenica
sam predsednice Kruševačke podružnice UMSZTS , tako da i u našem udruženju radimo na
tome da se omasovimo i da se za naš rad i glas daleko čuje. Radimo na kontinuiranoj edukaciji
zdravstvenih radnika i za bolji status svih zaposlenih u našoj ustanovi.
Dragana Stanković
Dragana Stanković je student druge godine master studija u Mediki.
Kako se njeno školovanje uskoro približava kraju, Dragana sumira utiske dosadašnjeg školovanja:
-Srednju medicinsku školu ,,Milutin Milanković” završila sam u Jagodini, a nakon završenih osnovnih studija, odlučila sam se da nastavim školovenje u školi ,,Medika” i nisam pogrešila! Jako sam zadovoljna studijama, imam odličnu komunikaciju sa profesorima koji često izlaze u susret kada su u pitanju objašnjenja, konsultacije, nejasnosće. Gradivo je zahtevno ali sam sa dobrom organizacijom vremena do sada uspevala da ispunjavam studentske obaveze. Radujem se da uskoro privedem završnu godinu studiju kraju i da uskoro počnem da pišem master tezu.
Dragana je sanitarni ekološki inženjer i sebe vidi u ovoj ulozi. Međutim, zanimaju je i međunarodni odnosi i diplomatija.
-Životne situacije se ne mogu uvek predvideti ali se snovi mogu planirati. Volim svoju struku ali zaista jednog dana vidim sebe i u međunarodnim odnosima. Uvek je za ponos predstavljati svoju državu. Puno čitam o temama koje se bave ovom oblašću.
Jedna od najmlađih studenata master studija je inače i odličan matematičar.
-Obožavam matematiku od malih nogu. Matematički, sve je racionalno i logično objašnjeno. Želela sam da se bavim matematikom, ali sestra je ipak uspela da me ubedi da upišem srednju medicinsku školu.
Dragana je rođena 1997.godine na Kosovu, u mestu Vitina. Njen otac je 1999.godine tokom rata položio život braneći našu zemlju. Kao mala želela je da bude vojnik, baš kao njen tata Vasa. Možda nije obukla vojničku uniformu, ali svojim radom, aktivnim angažovanjem i punog srca pomaže i učestvuje u velikom broju humanitarnih akcija. Godinama unazad je volonter Crvenog Krsta u kom daje nesebičan doprinos učestvovajući kako u akcijama prikupljanja pomoći kao i u edukativnim aktivnostima za podizanje svesti ovog društva o različitim, bitnim problemima.
Bojana Filipović
Bojana Filipović je studentkinja master studija škole ,,Medika”. Iako je jedna od najmlađih studenata na drugoj godini master studija, Bojana je mesecima unazad angažovana na prvoj liniji borbe protiv pandemije kovida19. Sa puno hrabrosti i punog srca brine o najtežim pacijentima u crvenoj zoni.
-Rad u crvenoj zoni je bilo novo iskustvo za mene kao mlade medicinske sestre. Pandemija kovida19 je od prvog dana bila borba za život ljudi. Nije bilo lako gledati kako se sunarodnici, naši prijatelji i poznanici bore za sopstvene živote jer su bili zaraženi. Svaki život koji se ugasio, ostavio je traga i bol na meni i na mojim kolegama, ali nije bilo i neće biti odustajanja, borba mora da se nastavi.
Uprkos obavezama na radnom mestu i na master studijama, Bojana je prisustvovala na međunarodnom kongresu zdravstvenih radnika koji su organizovali Udruženje zdravstvenih radnika i saradnika Republike Srbije Eskulap i Balkanska asocijacija medicinskih sestara.
-Ove godine sam prvi put prisustvovala jednom međunarodnom kongresu zdravstvenih radnika odakle nosim jako pozitivne utiske. Upoznala sam i razmenila iskustvo sa kolegama iz celog regiona što mi puno znači. Mnogo sam i naučila slušajući prezentacije i predavanja starijih, iskusnijih kolega.
Iako trenutno pandemija otežava predavanja, sa profesorima ,,Medike” ima odličnu saradnju i komunikaciju. Sva predavanja su u online formatu a polako priprema i temu za master rad.
-Zbog trenutne situacije i rada u kovid ambulanti, nisam uvek u prilici da prisustvujem predavanjima. Profesori su sjajni, puni razumevanja i nadoknade predavanja tako što sav materijal dobijemo putem mejla, tako da rad i studiranje u isto vreme i nije toliko teško.
Emina Husović
Emina Husović je druga godina master studija u školi ,,Medika”. Živi i radi u Novom Pazaru.
Majka, požrtvovani medicinski radnik, posvećeni student, Emina uspešno balansira na nekoliko frontova.
-Završila sam srednju medicinsku školu u Novom Pazaru. Počela sam da radim 2012.godine a za stalno sam primljena 2014.godine. Oduvek sam imala želju da pomažem ljudima, a od medicine i direktne pomoći zdravlju ljudi nema plemenitije stvari. Medicina je borba za zdravlje, za život i svi koji se bavimo medicinom znamo koliko je ovaj posao težak, stresan ali i oplemenjujući.
U detinjstvu se dvoumila između ljubavi prema medicini i jezicima. Želela je da bude profesor engleskog. Medicina je pobedila. Danas odlično govori i engleski i nemački jezik.
-Znanje jezika puno znači jer ruši barijere među ljudima. Verujem u usavršavanje i da svaka osoba treba da radi na sebi i svojim veštinama. Jedna od oblasti kojoj nameravam da se posvetim u budućnosti je da radim u školi kao predavač i instruktur jer želim da stečeno znanje i iskustvo podelim sa mladim generacijama koje dolaze.
Emina nije jedini medicinski radnik u porodici – njen suprug je lekar u respiratornom centru novopazarske Opšte bolnice. Svakodnevno se bori sa koronom i učestvuje u borbi protiv ovog virusa pomažući pacijentima.
-Priznajem da sam imala određenu dozu straha kada je počela pandemija jer nismo znali puno o koroni. Bilo me je strah za ljude, za porodicu, za muža koji je u prvim redovima borbe protiv kovida, naročito kada je epicentar zaražavanja bio u Novom Pazaru. I sama sam želela da priskočim u pomoć kolegama jer moramo biti solidarni i udruženo se boriti za zdravlje ljudi. Treba da se čuvamo i da čuvamo druge. Preležala sam koronu i vakcinisale se čim su se pojavile vakcine. Nadam se da će ovaj period uskoro ostati iza nas.
Emina je dugo godina u zdravstvu i zna šta su najveće prednosti ove profesije, a šta najveće mane.
-Mana je jer uvek ima zaista puno posla, ljudsko zdravlje se ne može staviti na pauzu. Svima se želi pomoći a to nekada iziskuje odricanje od drugih segmenata života. Prisutno je i mnogo stresa. Prednosti je naravno neuporedivo više nego mana a najveća je pomaganje ljudima da sačuvaju zdravlje i život.
Maja Katić
Studentkinja druge godine master studija škole ,,Medika” Maja Katić ima bogatu radnu biografiju. Medicinom se bavi od 2013.godine, pripravnički staž je obavila u Opštoj bolnici Šabac, zatim upisala strukovnu školu. Po završetku usavršavanja počela je da radi na Internom odeljenju odseka kardiologije u Opštoj bolnici Loznica.
Svojim trudom, radom i zalaganjem pokazala se kao sjajan medicinski radnik. Na predlog doktorke i glavne sestre, prijavila se za obuku i rad u angio sali.
-Čovek je stvoren da celog života uči i napreduje. Obuka za rad u angio sali je novo iskustvo za mene. Radujem se što sam deo tima koji se usavršava u Beogradu sa vrhunskim stručnjacima iz ove oblasti medicine. Znam da će mi znanje koje steknem pomoći u daljem radu sa pacijentima.
Maji ne padaju teško obaveze na poslu, u školi i gotovo svakodnevna putovanja za Beograd na obuku.
-Ume da bude naporno, ali trudim se da uskladim sve svoje obaveze. Kad nešto volite i želite sve obaveze mogu da se usklade. Veliku podršku i razumevanje imam i od profesora sa Medike pa mi ni studentske obaveze ne predstavljaju problem. Ako ne stignem zbog posla da prisustvujem predavanjima, svakako dobijam sav neophodan materijal nužan za edukaciju i za ispite.
Tokom pandemije virusa korona Maja je takođe bila angažovana u borbi za zdravlje i živote ljudi.
-Bila sam angažovana na radu u crvenim zonama šest meseci. To je jedno novo iskustvo rada u mnogo težim uslovima, u borbi sa nevidljivim neprijateljem. Moje zaduženje je bilo da pomognem pacijenatima sa teškom kliničkom slikom. Nadam se da će uskoro pandemija proći, da ćemo se vratiti normalnom životu i da neće više biti preminulih od ovog užasnog virusa.
Marija Stanković
Marija Stanković je student druge godine master studija u našoj školi.
Srednju medicinsku školu završila je u Beogradu, Visoku medicinsku školu u Prijedoru, a za master studje vratila se ponovo u glavni grad, u školu Medika.
-Jako sam zadovoljna studijama u Mediki. Izuzetno je kvalitetan nastavni kadar i zaista puno učim od svakog profesora jer su vrhunski eksperti u svojim oblastima. Konstantan rad na sebi, usavršavanje I sticanje znanja nam je u porodici – moj brat je završio doktorske studije Elektrotehničkog fakulteta u Barseloni. Planiram da nakon master studija nastavim sa svojim školovanjem.
Marija inače uz studiranje paralelno i radi kao nastavnik praktične nastave u hemijskoj školi ,,Sveti Sava” u Loznici. Da li naučeno u Mediki primenjuje i u praksi?
-Da, svakako. Zadovoljna sam predavanjima, profesorima i znanjem koje dobijam u Mediki i zaista se trudim da naučeno primenjujem i u radu sa svojim đacima. Savetujem ih da upišu Mediku, znam da odeljenje škole postoji i u Loznici i govorim je koliko je bitno da nastave sa svojim daljim školovanjem, koliko će im to značiti u budućem poslu.
Epidemija kovid19 virusa je uticala i na sektor obrazovanja. Marija se suočila sa dvostrukim izazovom – da studira u online formatu na master studijama i da bude onlajn predavač svojim đacima.
-Nije lako, zaista nije lako, ali zdravlje svima mora biti na prvom mestu. Onlajn nastava je puna izazova, naručito za mene jer sam nastavnik praktične nastave ali do sada sam uspešno uspevala da prenesem svoje znanje.
Sledeći izazov mlade Lozničanke je da savlada ispite na drugoj godini master studija i da se posveti pisanju master teze.
-Uvek se ozbiljno posvećujem učenju i spremanju ispita. Počela sam da razmišljam o temi za master rad ali se još uvek dvoumim. Pažljivo ću birati mentora. U Mediki je mnogo kvalitetnih profesora, biće teško odlučiti se ali već na proleće nadam se da ću imati jasnu viziju o kojoj temi želim da pišem.
Marija je veruje da je znanje ključ uspeha. Svojim đacima i mladima u svojoj okolini savetuje da ne ostaju samo sa diplomom srednje škole već da nastave sa školovanjem i usavršavanjem.
Miloš Mihajlović
Miloš Mihajlović je jedan od studenata kojim se Medika ponosi! Dobitnik je Vidovdanske nagrade za 650 godina od osnivanja grada Kruševca jer je dao doprinos kao medicinski tehničar u spašavanju života korisnika gerantološkog centra, aktivan je na predavanjima, radi i brine o najstarijim sugrađanima kojima su pomoć i nega najneophodniji. Sa svojim kolegama je bio na ivici fronta u borbi protiv kovida19. Strah od tada nepoznatog a opasnog neprjatelja nije ga sprečio da profesionalno obavlja svoj poziv.
-Kada se korona pojavila, u početku bila je prisutna jedna vrsta straha, Za razliku od ostalih radnika zdravstva, zdravstveni radnici u socijali su bili malo više opterećeni kad je Kovid u pitanju. Zašto? Pa zato što mi radimo sa osetljivom kategorijom ljudi, ljudima koji su na početak Kovid pandemije bukvalno targetirani kao „ONI“ koji se mogu lako zaraziti i preneti a takođe i kao visokorizični zbog svojih hroničnih bolesti. Za razliku od kolega koje rade u bolnici ili Domu zdravlja mi se jednostavno vremenom zbližimo sa korisnicima – pacijentima jer oni kao da ŽIVE kod nas, i sa njima provodimo dosta vremena zajedno, za razliku od ostalih zdravstvenih ustanova gde vam pacijent dođe na pregled ili bude nekih desetak dana i ode kući. Mi „ŽIVIMO“ sa njima, znamo njihovu decu, unučiće, srodnike, slavimo njihove rođendane svesni da smo tu da im olakšamo ovaj poslednji deo puta kojim koračaju u svom životu. Zato smo možda podneli i najveću žrtvu jer smo ostavili svoje porodice i bukvalno se preselili u dom.
Miloš je sa kolegama zaista živeo sa štićenicima doma kada je krenula korona, delio je sa njima i bol i tugu, i zebnju ali se i trudio da im pažnje i topline ljudske duše ne manjka u tako teškom trenutku.
-Radili smo to preventivno da bi ih zaštitili jer smo se pre ulaska testirali i kao negativni ulazili i boravili sa njima, radili, spavali. Unutra smo po grupama provodili po 10 do 14 dana. Ja lično sam bio unutra kad je bio taj prvi talas Korone i prvi udar. Proveo sam unutra 34 dana bez izlaska. Na kraju je to ispalo odlično rešenje jer smo ih zaštitili i sprečili da nehotice unesemo virus u Dom.
Miloš već punu deceniju radi u zdravstvu. Od deset godina poslednjih devet radi u Gerontološkom centru Kruševac. Pre Medike završio je srednju medicinsku školu – opšti smer i Visoku strukovnu medicinsku školu smer – strukovni fizioterapeut. Pored GC Kruševac, angažovan je i kao fozioterapeut u fudbalksom klubu.
-Zdravstvom se bavim iz jednog prostog razloga a to je humanost. Neopisivo je osećanje kada pomognete nekome kome je pomoć potrebna.Takođe je doprinelo i to što sam kao klinac gledao i onu američku seriju ER – urgentni centar sa Džordžom Klunijem i želeo da postanem sportski ortoped kao on. Šalu na stranu, tetka i sestra su mi zdravstveni radnici tako da je i to verovatno imalo veliki uticaj na mene. Mediku sam upisao na nagovor glavne sestre i direktorke Gerontološkog centra, kao najmlađi zdravstveni radnik trenutno u domu i željom za usavršavanjem kako bih svojim znanjem doprineo radu i daljem razvoju zdravstvenog dela u ustanovi socijalne zaštite kao što je Gerontološki centar.
Dragana Ćurčić
Dragana Ćurčić je student druge godine na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija Medika. Završila sam srednju medicinsku “Nadežda Petrović” u Zemunu jer mi je to bio san još iz perioda detinjstva. Za nastavak školovanja u školi Medika sam se odlučila jer sam imala želju da nastavim sa znanjem, obrazovanjem i napredovanjem.
Utisci studiranja
za sad su očekivani. Profesori su vrhunski stručnjaci i lekari iz svoje branše i pored toga što nam prenose svoje znanje, oni prenose i svoja iskustva i nove tehnologije, u vezi sa negom i lečenjem pacijenata. Uz studiranje i ispunjavanje obaveza u školi, Dragana je i zaposlena u KBC Dr Dragiša Mišović Dedinje, bolnica za ORL. Kaže da nije uvek lako da uskladi poslovne i školske obaveze ali da uspeva.
Za sada uspevam da postignem sve obaveze i što se tiče posla i studiranja. Moram da naglasim da Medika ima razumevanja za nas koji smo i radno angažovani i izlaze namu susret jer je i sam cilj škole da tokom studiranja razvijamo uz teoriju i praktično znanje, Dragana je član studentskog parlamenta Medike i predstavnik škole u Studentsoj konferenciji akademskih i visokih škola.
Postala sam član parlamenta, sasvim slučajno, kada sam otišla kao predstavnik svog parlamenta na sastanak SKAS-a, i upoznala ljude koji žele da podignu nivo studentskog obrazovanja. Kao deo parlamenta, želimo da unapredimo školovanje, ali takođe da zastupamo naše studente i olakšamo im period studiranja.Takođe, sam parlament želi i da se sami studenti upoznaju, jer korona nas je osudila na neki vid distance, i da međusobno prenosimo znanja, pogotovu mi zaposleni u zdravstvenim sistema. Od mnogobrojnih akcija u kojima su Medika i studentski parlament škole učestvovali, Dragana izdvaja sledeće:
Naša skola kao i sam parlament učestvovali su novčanom donacijom za obnovu osnovne škole na Kosovu i Metohiji, zatim u organizovanju sportskih takmičenja i odazvovali smo se velikom broju humanitarnih akcija.